Успоривачи горења: шта је потребно да знамо о хемикалијама у намештају и кабловима

Аутори: Никола Стојилковић, Лазар Граховац, Маријана Ћурчић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду

Зашто је важно да информисана мама спозна шта су успоривачи горења?

Успоривачи горења су хемикалије које смањују могућност паљења предмета и ширења ватре, односно пожара. У свакодневном животу смо окружени материјалима од којих се израђују одећа, кућна галантерија, намештај, електронски и електрични уређаји, кућни апарати, чији саставни делови могу бити веома запаљиви те је човек синтетисао успориваче горења у најбољој намери да заштити нпр. да угрејани процесор рачунара доведе до паљења уређаја. Успоривачи горења могу бити такође саставни део тепиха, драперија, намештаја, унутрашњости аутомобила и пластике (посебно важно, пластике којом су обложени уређаји који се греју лаптоп, монитори…). Могу се наћи и у превозним средствима, у полиуретанским (ПУР) пенама којима су испуњавања седишта аутомобила, аутобуса, возова. Међутим, отпуштањем успоривача горења из материјала у околину услед хабања, излагања топлоти и слично, они могу доспети у животну средину и организам човека.

Уочивши штетне ефекте успоривача горења на здравље људи и животну средину, регулаторна тела су се постарала да њихова производња и употреба буду забрањене или ограничене, тако да је изложеност људи помоћу законских оквира сведена на безбедан ниво. Међутим њихово претходно коришћење резултирало је остацима у животној средини или садржај у наведеним производима старијег датума те су информације о томе где се налазе важне.

Могући путеви изложености мајке и бебе

Најчешћи путеви уноса успоривача горења су инхалациони, орални и дермални. Због липофилности успоривача горења, лаког проласка кроз плаценту али и преласка у млеко бебе могу бити изложене. Одојчади и деца су у већој мери изложени него старија деца, због навика попут пузања, стављања предмета у уста (посебно играчака), боравка на поду и сл.

Важан извор изложености трудница успоривачима горења је храна. Ова једињења су детектована у храни која садржи масти попут рибе, пилетине, говедине, свињетине али нас као потрошаче, штите законски акти о безбедности хране. Наиме, у промет се може ставити храна само уколико се у њој ова једињења налазе испод лимита дозвољених правним актима.

Штетни ефекти на бебу и мајку

Штетни ефекти које најчешће изазивају успоривачи горења су дијабетес, неуролошки поремећаји, као и поремећаји у развоју, понашању, ефекти на репородуктивно здравље и поремећај у функцији штитне жлезде.

Могућности и мере превенције

Информисана мама може да освести присуство успоривача горења у свом окружењу и да предузме активности којима ће допринети смањењу изложености бебе и себе. Препоручује се коришћење беби одеће и играчака израђених од природних материјала, прање прашине са играчака водом, усисавање уређајима који користе воду.

За маму је важно да на радном месту у току трудноће освести да просторије које обилују електричном и електронском опремом, кабловима, подовима, могу имати већи садржај успоривача горења у прашини те би било корисно да поразговарају о измештању из тог окружења уз могућност обављања радних задатака. Производи који су до ступања на снагу ограничења и забрана били израђивани уз додатак успоривача горења су често обележени са „flame retardants free“, што мами олакшава одабир за породичне потребе.

Важно је да мама освести да је и адекватан начин за одлагање отпада од предмета који садрже успориваче горења значајна мера превенције. Важније је да електрични или електронски отпад са успоривачима горења заврши у рециклажи и правилно буде сортиран уместо на комуналној депонији одакле доспевају у животну средину и започињу свој циклус кружења и поново стижу до човека. Битно је да маме добију увид у изложеност и да почну свесно да набављају проиводе означене да су без успоривача горења. Такође могу да се интересују код продавца да ли их производи садрже. Моћ потрошача је велика, само питање о присуству успоривача горења упућено продавцу навешће и њега да размишља коју врсту производа набавља и продаје.

Један од кратких снимака о разлици начина на који гори пластика у којој има и оне у којој нема успоривача горења можете погледати овде или испод.

Литература

1. Ćurčić, M., Antonijević, B., Durgo, K., Janković, S., Jaćević, V. Toksikološki značaj i potencijali rizik pri ekspoziciji polibromovanim difeniletrima. Arh. Farm 2010;60: 311-322
2. https://prhe.ucsf.edu/sites/g/files/tkssra341/f/flame_retardant_fact_sheet_3-22-16.pdf
3. Gibson, E.A., Stapleton, H.M., Calero, L. et al. Flame retardant exposure assessment: findings from a behavioral intervention study. J Expo Sci Environ Epidemiol 29, 33–48 (2019). https://doi.org/10.1038/s41370-018-0049-6
4. Malliari, E., Kalantzi ,O.I. Children’s exposure to brominated flame retardants in indoor environments – A review. Environ Int. 2017 Nov;108:146-169.
5. Jonez-Otazo, H.,Clarke, J., Diamond, M., Archbold, J.,Ferguson, G., Richardson, M. Is House Dust the Missing Exposure Pathway for PBDEs? An Analysis of the Urban Fate and Human Exposure to PBDEs. Environ. Sci. Technol. 2005, 39, 14, 5121–5130.
6. Main, K.M., Kiviranta, H., Virtanen, H.E., et al. Flame retardants in placenta and breast milk and cryptorchidism in newborn boys. Environ Health Perspect. 2007;115(10):1519-1526.
7. Ram Kim, Y., Harden, F., Toms, L.M., Norman, R. Health consequences of exposure to brominated flame retardants: A systematic review. Chemosphere. 2014 Jul;106:1-19.
8. Hales, B., Robaire, B. Effects of brominated and organophosphate ester flame retardants on male reproduction. Andrology. 2020 Jul;8(4):915-923.
9. Rosenberg, C., Hämeilä, M., Tornaeus, J., Säkkinen, K., Puttonen, K., Korpi , A., Kiilunen, M., Linnainmaa, M., Hesso, A. Exposure to flame retardants in electronics recycling sites. Ann Occup Hyg. 2011 Jul;55(6):658-65.
10. Stubbings, W.A., Harrad, S. Extent and mechanisms of brominated flame retardant emissions from waste soft furnishings and fabrics: A critical review. Environ Int. 2014 Oct;71:164-75.