Аутори: Драгана Јаворац, Ђурђица Марић, Александра Буха Ђорђевић
Аутори су наставници и сарадници Катедре за токсикологију „Акадмик Данило Солдатовић“ Фармацеутског факултета Универзитета у Београду
Без обзира да ли сте већ трудни, дојите Вашу бебу, или само размишљате о проширењу породице, пред Вама је период наде, узбуђења, ишчекивања, али и брига. Можда већ сада размишљате о томе како можете активно учествовати у креирању безбедног окружења за Вашу бебу.
Надамо се да ће Вас садржаји на овој секцији веб-сајта инспирисати и оснажити да бирате здравија решења за Вас и Ваше новорођенче, и истовремено заштитити од нетачних и често застрашујућих тврдњи које се могу пронаћи на интернету и у штампаним медијима, а које су најчешће последица нестручне интерпретација научних чињеница.
Штетни ефекти алкохола и дуванског дима на развој плода, и каснији развој и здравље детета, свима су познати. Али који је утицај изложености и бројним другим хемикалијама из нашег окружења?
Живот у савременом добу са собом носи бројне изазове, наша планета је загађена, а токсичне хемикалије присутне су у нашим домовима, производима које свакодневно користимо, храни коју једемо, ваздуху који удишемо… Ипак, јасне смернице које информишу жене које су трудне или доје, о потенцијалним ризицима које неке од ових хемикалија могу представљати за њихове бебе – не постоје! Уместо тога, суочени смо са изузетно великим бројем информација које често нису научно засноване и које стварају нелагоду и узнемиреност код будућих мајки и дојиља. Стога је циљ пројекта “Информисана мама, здрава беба – како безбедно живети са хемикалијама“ подизање свести о значају изложености жена различитим хемикалијама током овог осетљивог периода живота, користећи се искључиво научно заснованим чињеницама. Јер ће на овај начин, усвајањем одговарајућих знања, жене бити у стању да донесу информисану одлуку о томе да ли је потребно мењати неке навике које могу утицати на изложеност хемикалијама током периода трудноће и дојења.
Природно је бити забринут за своју бебу током трудноће. Мајчино тело је „чувар“ бебе и оно омогућава правилан развој плода и обезбеђује будуће здравље детета. Сви спољашњи утицаји на плод превашодно стижу путем мајке. Новија истраживања показала су да је предиспозиција за развој неких обољења попут гојазности, дијабетеса типа 2 или кардио-васкуларних обољења, која се јављају касније, када дете одрасте, заправо резултат изложености различитим штетним факторима током периода развоја плода и периода непосредно по рођењу. Све ово, наравно, представља огромну одговорност за једну мајку, али, са друге стране, и прилику да се беби подари најбоља могућа почетна основа за здрав и квалитетан живот у одраслом добу. Неки од ових здравих избора су јасни, на првом месту престанак пушења и конзумирања алкохола, као и уравнотежена и здрава ишрана током периода планирања зачећа, трудноће и дојења. Постоје јасни докази да је престанак коришћења алкохола и цигарета, једна од најбољих ствари које можете учинити да заштитите здравље своје бебе током трудноће и након њеног рођења.
Али шта чинити када су у питању друге штетне супстанце којима смо свакодневно изложени путем ваздуха, воде, хране и разних предмета који се налазе око нас? Бројне студије на људима, као и студије на животињским моделима, показале су везу између изложености појединим хемикалијама током трудноће и различитих штетних ефеката по плод, здравље бебе, и касније детета и одраслог човека. Ипак, јако је важно поменути се у оквиру студија на људима не утврђује нужно узрочно-последична веза између изложености и развоја болести, а да се у животињским студијама најчешће користе много виши нивои изложености од оних којима смо изложени у стварном животу, па је и сложенија њихова интерпретација и сагледавање стварног ризика.
Живот у свету без хемикалија у данашње време није могућ, а процењивање ризика који са собом носи изложеност некој хемикалији, од стране научне заједнице и регулаторних тела, прожет је бројним несигурностима и непознаницама.
Шта у таквој ситуацији може да уради једна (будућа) мама? Може да примени мере превенције, односно да покуша да смањи ризик, чак и у оним ситуацијама када је процењени ризик минималан или можда и не постоји. Шта то значи на конкретном примеру? Узмимо за пример изложеност полицикличним ароматичним угљоводоницима. Изложеност овим супстанцама током трудноће се у неким истраживањима доводи у везу са малом телесном масом при рођењу, превременим порођајем, нижим IQ-ом, проблемима у понашању, и развојем астме код деце. Како се ове хемикалије налазе у ваздуху који удишемо, изложеност PAH једињењима је немогуће у потпуности избећи. Ипак, можемо донекле смањити изложеност овим супстанцама избегавајући нпр. боравак у просторијама са дуванским димом, или боравак у близини ватре.
Трудићемо се да пружимо основне информације о најзначајнијим хемикалијама којима смо окружени, и дамо препоруке како да убудуће правите здравије изборе и утичете на смањење изложености тим хемикалијама, у мери у којој је то могуће. На веб-страници пројекта можете наћи корисне информације и препоруке о томе како да правите здравије изборе и утичете на смањење изложености различитим хемикалијама, у мери у којој је то могуће.
No responses yet